Prilikom začeća i tokom ćelijske deobe, dolazi do kopiranja genetičkog materijala oba roditelja. Kopiranje materijala bez greške, garantuje kreiranje još jedne tipične jedinke – koja ima 46 hromozoma u telesnoj ćeliji, raspoređenih u 23 para. Svaka greška u kopiranju genetičkog materijala, rezultiraće nastankom različitih hromozomopatija. Promena u broju i strukturi hromozoma može dovesti do sindroma koji sa sobom nose tešku kliničku sliku ili čak fatalni ishod.
Da bismo što bolje razumeli hromozomopatije, prethodno se podrobnije moramo upoznati sa genima i hromozomima.
DNK, hromozomi i geni
Naše telo se sastoji od ogromnog broja ćelija (radi se o trilionima). Svaka od tih ćelija u sebi nosi zapis o načinu na koji organizam funkcioniše. Na osnovu zapisa, ćelija pristupa svojim zadacima. Taj zapis je zapravo utisnut u DNK. Grafički se DNK najčešće prikazuje “uvrnutim merdevinama”, pri čemu se svaka “prečka” sastoji od dve baze, koje se spajaju na sredini.
Molekuli DNK se dalje grupišu u hromozome. Kao što smo već naveli, telesna ćelija tipične ljudske jedinke ima 46 hromozoma, koji su raspoređeni u 23 para. Različiti organizmi imaju različit broj parova hromozoma, a veći broj hromozomskih parova ne garantuje da je reč o naprednijem organizmu (kokoška i konj imaju veći broj hromozoma od čoveka).
Hromozomi se grupišu u segmente DNK, koje nazivamo genima. Geni zapravo govore ćelijama kako da funkcionišu, a odgovorni su i za osobine koje se fizički ili psihički ispoljavaju. Primera radi, boja kose ili očiju, visina i ten – sve su to fizičke karakteristike koje su nasleđene od roditelja i određene genima.
Šta su aneuploidije i koje su najčešće trizomije?
Ako se kopiranje genetičkog materijala odvija bez greške, u svakoj ćeliji embriona će se naći upareni hromozomi, a par se još naziva dizomik. Prva 22 para nazivamo autozomnim, dok 23. par određuje pol.
Aneuplodija
Aneuploidija predstavlja poremećaj broja hromozoma. Ako u ćeliji umesto dva hromozoma (dizomik), postoji samo jedan (monozomik), dolazi do aneuploidije, jer je broj hromozoma 45, umesto 46. Posledica ovakve genetičke greške je pojava monozomija. Monozomije sa sobom uglavnom nose teške abnormalnosti koje onemogućavaju pravilan razvoj ćelija, te često izazivaju smrt ploda u veoma ranoj fazi trudnoće. Dakle, većina monozomija završava spontanim pobačajem i gubitkom ploda. Monozomija X hromozoma kod ženske dece (Tarnerov sindrom) je izuzetak, jer ima dobre prognoze i kompatibilna je sa životom i postpartum.
U genetici je preciznost veoma važna, tako da se poslovica “od viška glava ne boli” ne može primeniti. Naime, ukoliko u ćeliji postoje tri hromozoma (trizomik) umesto jednog para (dizomik), takođe dolazi do aneuploidije – u ovom slučaju jer je broj hromozoma 47 umesto 46. Trizomija može pogoditi bilo koji hromozomski par, ali nije uvek fatalna, kao što je to slučaj sa monozomijom. U zavisnosti od mesta na kojem se nalaze, trizomije mogu dovesti do problema u rastu i razvoju ploda, do pojave zdravstvenih problema i karakterističnih fizičkih obeležja, a mogu uticati i na dužinu i kvalitet života. Daunov, Edvardsov i Patau sindrom su trizomije koje se najčešće sreću kod čoveka i kompatibilne su sa životom postpartum.
Daunov sindrom
Daunov sindrom se još naziva i trizomija 21, zato što pogađa upravo 21. par hromozoma. Reč je o jednoj od najčešćih hromozomskih abnormalnosti kod čoveka, sa incidencom od 1:500 trudnoća. Trizomija 21 javlja se kada se prilikom začeća spoje jajna ćelija ili spermatozoid, koji poseduju 24 umesto tipična 23 hromozoma. Bez obzira da li je “falična” jajna ćelija ili je problem u spermatozoidu, telesna ćelija zametka će imati 47 hromozoma, umesto tipičnih 46. Prepoznatljive fizičke karakteristike osobe pogođene Daunovim sindromom su: koso postavljene oči (“treći kapak”), mali obim glave i mali nos, mala usta, širok jezik koji viri iz usne duplje, male i slabo formirane uši, široke šake i kratki prsti (“brazda četiri prsta”), nizak tonus mišića. Više od polovine osoba pogođenih trizomijom 21 ima urođenu srčanu manu, a beleže se i abnormalnosti probavnog trakta, kao i oštećenja sluha i vida. Imunitet je uglavnom prilično slab, što dovodi do čestih infekcija. Prisutna je uglavnom umerena mentalna zaostalost (IQ 40-50), što omogućava delimičnu samostalnost u odraslom dobu. Ipak, osoba sa Daunovim sindromom će ceo svoj život imati potrebu za tuđom negom i brigom. Danas osobe pogođene ovim sindromom žive i preko 50 godina.
Edvardsov sindrom
Edvardsov sindrom je trizomija koja nastaje kada se dodatna kopija pojavi na 18. hromozomu. Statistika pokazuje da se veliki broj trudnoća pogođenih trizomijom 18, završi spontanim pobačajem, dok većinu živorođenih beba čine devojčice. Ipak, reč je o jednoj od češćih trizomija, sa incidencom 1:6.000. U pitanju je sindrom koji sa sobom nosi veoma tešku kliničku sliku, a prosečan životni vek je samo 5-10 dana. Većina dece svoju bitku gubi već nakon drugog meseca života, dok manje od 1% doživi desetu godinu. Fizičke karakteristike koje se vezuju za decu rođenu s Edvardsovim sindromom su: niska telesna težina na rođenju, neprirodno oblikovana glava, rascep nepca i usne, nisko postavljene ušne školjke, mala i nerazvijena brada, sitne oči i kapci spušteni na polovinu očiju, prsti su dugi, preklopljeni i stisnuti u pesnicu, dok su palčevi i nokti nerazvijeni. Sindrom pogađa i donje ekstremitete, te su noge često nepravilno razvijene, usled malformacije ili nedostatka kostiju. Unutrašnji organski sistemi takođe trpe: česti problemi sa srcem, bubrezima, gastrointestinalnim traktom i plućima. Reproduktivni organi često imaju malformacije. Sindrom uglavnom prate mentalna zaostalost i usporen motorički razvoj.
Patau sindrom
Patau sindrom se još naziva trizomija 13 ili trizomija D. Dodatna kopija pogađa 13. hromozom. Incidenca je 1:10.000 živorođenih beba. Dete pogođeno Patau sindromom pati od teške ometenosti u mentalnom i fizičkom razvoju, a abnormalnosti se pronalaze i na unutrašnjim organima, kao što su srce, mozak, pluća i bubrezi. Tipične fizičke karakteristike deteta pogođenog trizomijom 13 su: rascep usne, vilice i nepca, višak prstiju (polidaktilija), smanjen obim glave (mikrocefalija), preponska i pupčana kila, nepravilno formiran nos, malformacije očiju. Prognoze su uglavnom veome loše – dete neće doživeti ni prvu godinu života. Ozbiljna mentalna ometenost ne dozvoljava detetu bilo kakav vid samostalnosti.
Trizomije polnih hromozoma
Osim autozomnih, trizomije mogu pogoditi i polne hromozome. Određene trizomije su rezervisane samo za devojčice, dok druge pogađaju isključivo dečake.
Trizomija XXY
Trizomija XXY ili Klinefelterov sindrom, pogađa dečake. Incidenca je 1:1.000 živorođenih dečaka. Kod dečaka se, posebno u pubertetu, primećuje razvoj tipično ženskih sekundarnih polnih karakteristika: uža ramena, širi kukovi, smanjena i tipično ženska maljavost, dugi ekstremiteti i nežniji glas. Već na rođenju je moguće primetiti male i slabo razvijene testise, a kasnije se uglavnom dijagnostikuje i sterilitet.
Trizomija XYY
Trizomija XYY ili Jakobsonov sindrom – incidenca je 1:100.000, te je dvostruko verovatnije da će se javiti kod devojčica nego kod dečaka. Tipične fizičke karakteristike su: male uši, široko postavljene oči i kapci spušteni na pola oka, tanka gornja usna, mala donja vilica. Mogu se javiti problemi s krvarenjem, srcem i bubrezima, a imuni sistem je najčešće prilično slab. Uglavnom se dijagnostikuje neplodnost, poremećaj pažnje i problemi s govorom.
Trizomija X hromozoma
Trizomija X hromozoma, pogađa jednu od 1.000 novorođenih devojčica. Simptomi mogu varirati – od toliko blagih da stanje ostaje nedijagnostikovano, do izraženih. Fizičke karakteristike sindroma su: manja glava od proseka, natprosečna visina, slab tonus mišića. Ponekad se javljaju srčani ili bubrežni problemi. Kod devojčica se može primetiti kašnjenje u govoru, poteškoće u učenju i izvršnom funkcionisanju. Biće im teže da se usredsrede na određeni zadatak, komuniciraju s drugim ljudima i vremenski se organizuju. Mogu se primetiti i određene karakteristike autizma, poput slabije razvijenih socijalnih veština i anksioznosti.
Da li postoji lek za trizomije?
Lek za trizomije, nažalost, ne postoji. Dakle, izlečenje nije moguće, pa se svi napori usmeravaju na palijativno zbrinjavanje i simptomatsko lečenje, kako bi se ublažio bol ili neprijatnost i poboljšao kvalitet života. Određene trizomije mogu ozbiljno narušiti kvalitet života deteta i skratiti životni vek, dok su druge gotovo asimptomatske. Ono što im je zajedničko, jeste da nada u izlečenje ne postoji.
Za nastanak trizomije ne postoji ni “glavni krivac”. Naime, trizomija se može javiti kod deteta savršeno zdravih roditelja, a rezultat je obične greške u kopiranju genetičkog materijala prilikom ćelijske deobe. Prosto rečeno – igrali smo genetičku lutriju i izgubili. U veoma malom procentu se pojava ovih hromozomopatija može povezati s nasleđem – asimptomatska translokacija kod roditelja. Međutim, istraživanja pokazuju da se za određene trizomije (posebno Daunov, Edvardsov i Patau sindrom), povećan rizik od nastanka aneuploidije može povezati sa majčinim godinama. Što je majka starija – veće su šanse da će roditi dete sa navedenim trizomijama.
Rana dijagnostika
Ako ne postoji lek, sledeća najbolja opcija je rana dijagnostika. Prenatalno testiranje omogućava otkrivanje određenih hromozomopatija i pola deteta, u veoma ranoj fazi trudnoće. Premium Genetics monogenske i Premium Genetics prenatalni test dostupni već od 10. nedelje trudnoće i namenjeni su svim trudnicama. Reč je o preciznim, pouzdanim, brzim, pristupačnim i neinvazivnim testovima, koji ne nose rizik ni po mamu ni po bebu. Premium Genetics prenatalni test otkriva autozomne aneuploidije, aneuploidije polnih hromozoma, mikrodelecije i pol bebe. Analiza se vrši na malom uzorku majčine venske krvi. Premium Genetics monogenske može otkriti 8 aneuploidija, 100 naslednih bolesti, 4 mikrodeleciona sindroma i jedini je prenatalni test u kojem učestvuju i tate!
Važno je napomenuti da neinvazivno prenatalno testiranje ukazuje na mogućnost postojanja određenog oboljenja ili poremećaja. Da bi se dijagnoza zatim potvrdila, neophodno je sprovesti invazivne dijagnostičke procedure. Međutim, ukoliko nalaz prenatalnog testiranja ne ukazuje na bilo kakve abnormalnosti, trudnica se ne mora izlagati bolnim procedurama koje sa sobom nose rizik od pobačaja i oštećenja ploda. Za trizomije ne postoji lek. Prenatalno testiranje i rana dijagnostika će roditeljima obezbediti dovoljno vremena da se informišu, razmisle i donesu odluku o narednim koracima.
